Ako se emisije gasova staklene bašte ne stave pod kontrolu, polovina najvećih svetskih gradova biće u opasnosti od jedne ili više klimatskih opasnosti. Poplave, toplotni talasi, nestašice vode i cikloni stvaraće sve više problema, a katastrofe poput one koja je ove nedelje pogodila Valensiju dešavaće se mnogo češće. To je pokazao najnoviji izveštaj „Net Zero Atlas” koji je izradila Londonska berzanska grupa.
Procene su da će se promene osetiti već nakon što se atmosfera zagreje za samo 1,3 dodatna stepena Celzijusa, a Program UN za životnu sredinu očekuje da će porast temperature do kraja veka ići sa 2,6 °C na 2,8 °C. Prema ovom scenariju, od 49 najvećih gradova sveta, jedan od pet više ne bi bio izložen visokom riziku od klimatskih katastrofa (kao ranije), već svaki drugi.
Veliki gradovi na Bliskom istoku i jugoistočnoj Aziji pretrpeće najveću štetu sredinom veka. Očekuje se da će šest gradova u ovim regionima – Singapur, Surabaja, Dubai, Rijad, Džeda i Džakarta – iskusiti više od 50 dana ekstremne vrućine godišnje do 2050. godine.
Kada je u pitanju Evropa, Amsterdam i Madrid su u posebno nesigurnom položaju. Holandski glavni grad suočava se sa visokim rizikom od porasta nivoa mora i poplava, koje bi mogle porasti za 60 odsto, bez obzira na napore zemlje u zaštiti. U Madridu bi se dani toplotnog talasa mogli povećati za 135 odsto na broj „srednjeg rizika“ od 41 dan do 2050. godine, a predviđa se da će do iste godine španska prestonica imati velike probleme sa nestašicom vode.
Španija je ove godine, nažalost, postala uzoran primer koliko razorne posledice klimatskih promena mogu biti. Katastrofalne bujične poplave, koje su ove nedelje odnele najmanje 217 života, izazvane su destruktivnim meteorološkim fenomenom u kojem se topao i hladan vazduh sudaraju i formiraju moćne kišne oblake. Fenomen koji je pogodio oblast Valensije postao je najsmrtonosniji u modernoj španskoj istoriji i najkatastrofalnija poplava u Evropi od 1967. godine.
Ova zemlja na jugu Evrope takođe je ove godine pretrpela potpuno suprotne nedaće – teške suše su ostavile poljoprivrednike višemilionske štete, a Katalonija čak 40 meseci uzastopno beleži ispodprosečne padavine. Vinogradi u čuvenom kraju Penedes su se toliko osušili da je uništeno duboko korenje 30-godišnje vinove loze. Suše su dovele do nestašice grožđa i time ozbiljno ugrozile poslovanje proizvođača vina.
Jaakko Kooroshi, globalni rukovodilac istraživanja održivih investicija LSEG-a, objasnio je kako su u svoju studiju uključili velike gradove, koji zajedno čine skoro 20 odsto globalnog BDP-a i u kojima živi 440 miliona ljudi. Iako ima zemalja koje neće doživeti dramatičnu promenu jer će se rizik od ovih neželjenih događaja i dalje smatrati malim, nema grada koji se može nadati da će za četvrt veka situacija biti bolja nego danas.
Procenjuje se da će London u budućnosti imati nizak rizik od velikih fizičkih hazarda, iako će se mogućnost nestašice vode povećati za 22 odsto, a broj dana obeleženih toplotnim talasima sa 11 na 25 godišnje. Ni Mančester neće osetiti posledice velikih klimatskih promena.
Rim će se boriti sa toplotnim talasima 39 dana u godini (umesto prethodnih 18).
Japan će imati posebne probleme sa ciklonima, koji će predstavljati veliki rizik 2050. godine – umesto svakih 11 godina u Tokiju, oni će se u proseku pojaviti svakih sedam godina, a u Jokohami svakih šest godina. U Meksiko Sitiju će se broj izuzetno toplih dana utrostručiti, dok će u Kejptaunu rizik od nestašice vode porasti sa umerenog na izraženiji.
– Zemlje moraju hitno da smanje emisije kako bi sprečile brzu eskalaciju klimatskih opasnosti. Sledeći talas nacionalnih klimatskih obaveza biće ključan za ovo. Ipak, čak i ako se mogu sprečiti najgori efekti klimatskih promena, biće potrebna značajna ulaganja kako bi se gradovi prilagodili novim klimatskim ekstremima – ističe Kooroši.
LSEG predlaže niz strategija prilagođavanja koje mogu pomoći – od sistema ranog upozorenja i utvrđenja za spasavanje života do „rešenja zasnovanih na prirodi“ kao što su morski zidovi, barijere od poplava i sistemi za odvodnjavanje koji mogu da ublaže olujne udare. Pored toga, gradovi su tokom godina postali svesni značaja parkova, zelenih koridora i močvara jer pomažu u upravljanju poplavama i smanjuju efekat urbanog toplotnog ostrva.
